четвртак, 19. мај 2011.

Stiže kafa...






Stvarno, kad si bolestan, nije ti ni do čega. Mene je bolest, koja me je morila proteklih nedelja, terala da prečesto koristim donesi.com. Milan se bunio zbog toga, a kad bih mu predložila da skuva nešto odgovarao je: "Ma, ne kažem ja ništa, samo mislim da je to skupo". Blaaaablaaa, skupo dabome. Elem, kad je prehlada popustila, najavila mi se drugarica, pa je provela ovde dan-dva. Tom prilikom sam napravila najjednostavniji kolač na svetu. http://www.coolinarika.com/recept/brzi-kolac-od-banana/ Ako neko zna nešto slično, izuzetno brzo, a ukusno, bilo bi odlično da to podeli sa nama. O dijeti ne treba ni da govorim. Jela sam proteklih nedelju dana samo salate, ali se nisam kretala, summa sumarum = nula. Treba da počnem da trčim kad se potpuno oporavim. Verovali ili ne, simptomi su se smirili, ali daleko od toga da su iščezli. Još uvek pričam kroz nos, a grlo bolucka ujutru. I kijam.
Blabla...
Uglavnom, kolač je ispao fino sasvim, ali kafa je tu ipak bila glavna. Nešto što mi neviđeno smeta je to što po kafićima nema turske kafe više. Kad poželiš lepo da opleteš koju sa drugaricom, odeš u neku baštu, sad kad je proleće, taman kad se čini da ništa ne može da pokvari dan, konobar donese onu mutnu tečnost sa nekakvom belom penom na površini, tzv. produženi sa mlekom. Kome je do pletenja nakon toga. Zato volim povratak kući u selo. Lepo sedneš na terasu, hlad sa obližnjeg drveta dodatno krepi dušu, a onda izneseš kafu...


 Volim ja nes, volim ja i druge vrste kafa, ali ne treba trošiti reči na priču o tome kako je turska nezamenljiva. Nisam neki zavisnik, ali kad pijem kafu, volim da je prava. Moja majka ne može da zamisli život bez kafe. čak voli i da gricka zrno. Kad ona dođe na vikend, ja popijem više kafe nego što bih inače za nedelju dana. Voli da skuva kafu, da sedne za sto, sipa, a onda samo dosipa... To je tipična slika o njoj koju zamišljam.
Premda i muškarci vole kafu, ne verujem da njihovo ispijanje kafe može biti makar približno interesantno. Miris kafe pogađa centar za tračarenje u ženskom mozgu, zašto lagati!




Žene tada uglavnom pričaju o muškarcima, a ponekad i o drugim ženama. Jeste to stereotip, ali zaista ponekad prija. Kafa-chat je zvanično otvoren.